Rebić Tuđmanu: Moramo maknuti generala Zagorca

Od Rebića i Pašalića Tuđman je doznao za operaciju naoružavanja kosovskih snaga u kojoj je Zagorec samostalno surađivao s vladom SAD-a.

U ožujku 1999. godine predsjednik Franjo Tuđman razmišljao je o smjeni generala Vladimira Zagorca, nakon što je doznao da se general bavi sumnjivim poslovima u MORH-u, piše Jutarnji list. Iako ga Predsjednik na kraju nije smijenio, nad generalom je provedena istraga Sigurnosno-informativne službe MORH-a. Tuđmana su o istrazi izvijestili tadašnji savjetnici za unutrašnju politiku i nacionalnu sigurnost Ivić Pašalić i Markica Rebić.

Prema izvješću SIS-a nakon istrage, general Za­go­rec je u tr­go­vi­ni oru­žjem kršio ne sa­mo me­đu­na­ro­dne, ne­go i do­ma­će za­ko­ne.

Na sastanku s Rebićem i Pašalićem, Tuđman je doznao i za operaciju naoružavanja kosovskih snaga, Oslobodilačke vojske Kosova, u kojoj je general navodno bez znanja tadašnjeg ministra Pavla Miljavca surađivao s vladom SAD-a. Akcija je otkrivena nakon što su se među pratioce konvoja oružja ubacili agenti SIS-a. Pošiljka je zaustavljena i pretresena na zagrebačkom željezničkom kolodvoru, a javnost za to nije do danas doznala.

Rebić i Pašalić upozorili su Tuđmana da je Zagorec dio frakcije unutar HDZ-a koja se bavi sumnjivim poslovima i kompromitira stranku, a prema njihovim navodima, Zagorcu su bliski Vje­ko Bra­jo­vić, dr­ža­vni taj­nik u MUP-u, Ma­rio Ple­jić, vla­snik tr­go­vi­ne oru­žjem Lo­vac i bivši Za­gor­čev partner Jo­sip Kne­zić, ra­vna­telj ca­rin­ske upra­ve RH te Ja­dran­ko Pr­lić, mi­ni­star u vla­di Fe­de­ra­ci­je BiH, kasnije optužen za ratne zločine.

Jutarnji list donosi transkript razgovora Rebića i Pašalića s predsjednikom Tuđmanom.

Da niti hrvatski generali nisu pošteđeni 'drvenih ljubimaca', najbolje govori primjer Vladimira Zagorca kojeg su dvojica muškaraca pretukla bejzbolskom palicom u javnoj garaži u Petrinjskoj ulici. Zagorcu je u napadu slomljen nos, a zadobio je i više hematoma na podlakticama ruku, po trbuhu i leđima.

TUĐMAN: Što je sa Za­gor­cem?

MAR­KI­CA RE­BIĆ: Stvar je uspo­ri­la do­ja­va da on spre­ma no­vi te­ret. Mi smo išli po­pra­ti­ti taj te­ret. Iz Go­lu­bi­ća na­to­va­re­no 5, 6 ve­li­kih šle­pe­ra do­ve­ze­no u Za­dar, pre­pa­ki­ra­no u kon­tej­ner, kon­tej­ne­ri sta­vlje­ni na vlak, mi sta­vi­li me­đu že­lje­zni­ča­re, došli ovdje na ko­lo­dvor u Za­greb… On­da je on izle­tio kad je vi­dio da se nešto zbi­va: ''To ja ra­dim… to sve ame­ri­čka am­ba­sa­da zna­te, ja sam to pro­dao Ame­ri­kan­ci­ma!'' Ali ne­ke puške M-48, sta­re puške i 10 mi­li­ju­na me­ta­ka. Ka­že, po­gle­daj­te, te puške se mo­gu ko­ri­sti­ti u fil­mo­vi­ma pa ne­ka ame­ri­čka fir­ma ho­će to ku­pi­ti kao tro­fej­no oru­žje… Ali što će 10, 12 mi­li­ju­na me­ta­ka uz to, ne znam. Mo­žda se ra­di o ne­koj ame­ri­čkoj ope­ra­ci­ji da oni to od nas ku­pe pa da­ju u tom mo­men­tu Ko­so­va­ri­ma i za­ma­gle stvar. Ali, ugla­vnom, on je re­kao, me­ni je re­kao da su to le­gal­ne stva­ri, da je on do­bio od ame­ri­čke am­ba­sa­de sve cer­ti­fi­ka­te, kraj­nji ko­ri­snik, da u Mi­ni­star­stvu vanj­skih po­slo­va zna­ju za to, svi zna­ju osim mi­ni­stra Mi­ljav­ca.

TUĐMAN: Je­si li pro­vje­rio, zna­ju li svi?

MAR­KI­CA RE­BIĆ: Da vam ka­žem, to je so­fi­sti­ci­ra­ni­je, što bi se re­klo. On, re­ci­mo, MUP, po za­ko­nu je­di­ni ima pra­vo i du­žnost da kad ne­tko pre­vo­zi ne­ki ek­splo­zi­van ma­te­ri­jal, mu­ni­ci­ju, oru­žje, on­da oni da­ju ono, je­su li pošti­va­ni me­đu­na­ro­dni stan­dar­di u pri­je­vo­zu i to jest je­dna po­tvr­da, ali ta po­tvr­da ne­ma ve­ze s pra­vom na izvoz oru­žja. Isto ta­ko, Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va mo­že po­tvr­di­ti je li fir­ma u Ame­ri­ci re­gi­stri­ra­na i to, ali opet, ka­žem ovo, i mi smo uze­li za­kon, ure­dbe. Da­kle, ne znam što sto­ji iza to­ga, ali sa­svim si­gur­no znam da su na­či­nje­na dva ka­žnji­va dje­la, da ne­ma tog odo­bre­nja ko­je tre­ba izda­ti Mi­ni­star­stvo go­spo­dar­stva na mišlje­nje Mi­ni­star­stva obra­ne da se mo­že izve­sti oru­žje van. Vi zna­te da je sva­ki izvoz oru­žja im­pli­ci­tna po­li­ti­ka. Ni­je to šećer, brašno. U tom slu­ča­ju, ne­dvoj­be­no su pro­na­đe­na ka­žnji­va dje­la i ne­pošti­va­nje pro­ce­du­re. Me­đu­tim, sad smo kre­nu­li u Pu­lu gdje će bi­ti još go­re, jer ovdje po­sto­je ne­ki ca­rin­ski pa­pi­ri, a ta­mo je nešto de­kla­ri­ra­no. Je­su li te ci­je­ne u re­du ili ni­su, itd., ali tu ima ne­ke pa­pi­ro­lo­gi­je ko­jom se to mo­že opra­vda­ti.

TUĐMAN: Ali je­su li Ame­ri­kan­ci to tra­ži­li?

MAR­KI­CA RE­BIĆ: Je­su. On je to pro­dao u Ame­ri­ku. Pro­dao ame­ri­čkoj tvr­tki i tu tvr­tku mu je po­tvr­di­lo ame­ri­čko ve­le­po­slan­stvo kao da je to le­gal­na tvr­tka ko­joj on ima pra­vo pro­da­ti oru­žje. Ka­žem oru­žje je sta­ro, to su M-48 puške sa 12 mi­li­ju­na me­ta­ka. To je za ne­či­ju upo­tre­bu, ne­či­ja spe­ci­jal­na ope­ra­ci­ja je u pi­ta­nju.

TUĐMAN: A mi­ni­star obra­ne ni­je znao za to?

MAR­KI­CA RE­BIĆ: Mi­ni­star obra­ne me­ni ka­že da poj­ma ni­je imao, ali on­da mi je re­kao da mu je je­dnom Za­gi re­kao - ja bih mo­gao pro­da­ti ne­ke puške Ame­ri­kan­ci­ma, i to je bi­lo sve što je on nje­mu re­kao. Me­đu­tim, ovo za Pu­lu, Pu­la je dra­sti­čni­ji slu­čaj, osta­vi­mo ovo na stra­nu, od nje smo pošli, jer ova in­for­ma­ci­ja Ame­ri­ka­na­ca se odno­si­la na Pu­lu. Ta­mo jest pet avi­o­na odle­tje­lo i tu me Za­gi ne­dvoj­be­no la­že. On ka­že da je pro­dao sta­re mi­ne Azer­baj­dža­nu, ko­ji kao je­dna bivša so­vjet­ska re­pu­bli­ka ima­de oru­žja za pro­da­ju ko­li­ko ho­će, a on njoj pro­da­je. Ali, oči­gle­dno kad Ame­ri­kan­ci ka­žu da je to otišlo na Ko­so­vo, to se ra­di na ovaj na­čin - do­le­ti avi­on iz Azer­baj­dža­na u Pu­lu, de­sti­na­ci­ja su Uje­di­nje­ni Arap­ski Emi­ra­ti, fir­ma ''Fenix'', ne­ka. Ali ne do­đe ta­mo ne­go sle­ti u Al­ba­ni­ju i isto­va­ri se.

Ovaj put ni­je bi­lo ca­rin­skih pa­pi­ra, de­kla­ra­ci­je, ništa. Zna­či ova­ko, da skra­tim pri­ču: su­tra će iz­vještaj bi­ti, naj­ka­sni­je pr­eko­su­tra go­to­vo od Voj­ne po­li­ci­je i SIS-a. U naj­ma­nju ru­ku on to ra­di na svo­ju ru­ku. Ko­je su po­li­ti­čke šte­te, zbog kri­ve pro­cje­ne? On mo­že re­ći - ja imam kraj­njeg ko­ri­sni­ka, on ne­ma em­bar­go, pre­ma to­me, ja ni­sam kriv. On zna što je to. Pre­ma to­me, to je po­li­ti­čka odgo­vor­nost. Za ka­zne­nu odgo­vor­nost tre­ba oso­bna ko­rist, ovo, ono, fal­si­fi­kat, do­ku­me­na­ta, to­ga ima­de, a za ni­že slu­žbe­ni­ke, ni­je ih on po­tpi­sao, on gu­ra ovog Pa­ve­li­ća. Pa­ve­lić se po­ja­vi kao čo­vjek iz RH Ala­na, Pa­ve­lić da­je po­tpis na me­mo­ran­du­mu Mi­ni­star­stva obra­ne, on odo­bra­va, kao na­čel­nik Za­gi­je­ve upra­ve, da se mo­že oru­žje Mi­ni­star­stva da­ti Ala­nu da ga Alan pro­da. To je kom­ple­tna mešani­ca pred go­lom od Var­da­ra... Pre­ma to­me, kad bu­du go­to­vi ma­te­ri­ja­li, vi­djet će­te sve pa za­klju­či­te sa­mi do ko­je mje­re, što i ka­ko.

TUĐMAN: Za­klju­či­te, izvo­li­te za­klju­či­ti pa pre­dlo­ži­ti?

Photo Tomislav Galović

MAR­KI­CA RE­BIĆ: Mo­je mišlje­nje je odmah - mi smo to do­ka­za­li, ne bi­smo smje­li ići u ka­zne­ni pro­gon, jer bi to iza­zva­lo - ni­tko ne bi pošti­vao našu na­mje­ru ne­go bi se to isko­ri­sti­lo za na­pad na nas. Pre­ma to­me, mi­slim da je po­tre­bno Za­gi­ja ma­knu­ti, on je pre­ra­stao u in­sti­tu­ci­ju, sam za se­be, stvo­rio je oko se­be je­dan svi­jet ko­jim on upra­vlja. To je ve­lik no­vac u pi­ta­nju. Ja sam vam re­kao tko či­ni tu gru­pu: on, Vje­ko Bra­jo­vić, Pr­lić, Ma­rio Ple­jić, ko­ji ima Lo­vac, to je brat­stvo i je­din­stvo, tu se ne gle­da kad je u pi­ta­nju lo­va. Zna­či, Ma­rio Ple­jić, ko­ji je pri­va­ti­zi­rao fir­mu Lo­vac, a na­vo­dno je Za­gi tu isto, pro­da­je oru­žje itd. Tu je i Kne­zić, ali Kne­zić se pre­pao i po­čeo se di­stan­ci­ra­ti. On naj­vje­ro­ja­tni­je ni­je ma­stio brk u sve­mu to­me, ali je slu­žio Za­gi­ju, kad ga Za­gi na­zo­ve… Zna­te u če­mu je pro­blem? Za­gi je te stva­ri ra­dio za dr­ža­vu Hr­vat­sku le­gi­ti­mno u ono vri­je­me ka­ko je on ste­kao te po­zi­ci­je, zna­ju lju­di da Za­gi mo­že otvo­ri­ti gra­ni­cu, on­da on to ko­ri­sti da­lje ka­ko je nje­ga vo­lja. Lju­di ne pi­ta­ju je li to u re­du, to su dr­ža­vni po­slo­vi. Svi ovi nje­go­vi lju­di su uvje­re­ni da su to dr­ža­vni po­slo­vi o ko­ji­ma ne smi­je ni­tko ništa zna­ti.

TUĐMAN: To mo­ra­te rašči­sti­ti tko mi­sli ta­ko, a tko je uklju­čen u bašijaštvo.

MAR­KI­CA RE­BIĆ: Tu ima­mo po­tpu­no ja­sno sta­ja­lište. Nje­gov je Ili­ja Br­kić, Pa­ve­lić, to je u igri, a ovaj Fi­a­men­go, ja­dnik, či­no­vnik ko­ji ra­di itd. On ka­že, ne­ma pro­ble­ma, ja ću vam da­ti sve, on mi­sli da je to kao su­za či­sto. Pre­ma to­me, to će se sve iskri­sta­li­zi­ra­ti, u ro­ku dva da­na će bi­ti iz­vješta­ji po­dne­se­ni. Ja ću s mi­ni­strom Mi­ljav­cem vi­dje­ti da se ide Va­ma s ne­kim pri­je­dlo­zi­ma. 

TUĐMAN: Ovo vi­di­te da li ovo s Ame­ri­kan­ci­ma, je­su li Ame­ri­kan­ci htje­li ne­ku pro­vo­ka­ci­ju da nas ima­ju u ru­ka­ma, ili što?

MAR­KI­CA RE­BIĆ: To je in­te­re­san­tno da…

IVIĆ PA­ŠA­LIĆ: Mi­lja­vac mo­že po­zva­ti nji­ho­vog odgo­va­ra­ju­ćeg i pi­ta­ti u gla­vu što je to. Ne tre­ba za­o­bi­la­zi­ti to.

TUĐMAN: Za­to ka­žem, oni mo­gu iza­zva­ti pro­vo­ka­ci­je na višoj ra­zi­ni. Do­bro, još nešto?

IVIĆ PA­ŠA­LIĆ: Pred­sje­dni­če, Le­u­tar je umro…